Духовници и просјаци

Пре пар недеља се у медијима појавила вест о болесном монаху који проси у Кнез Михиловој улици, за којег се испоставило да је један од монаха који су се одвојили од СПЦ, следећи тада епископа, а сада монаха, Артемија.

Иако је у питању, како тврде људи који га познају, добар и честит човек, имао је ту несрећу да потпадне под утицај расколника који су се и сами, убрзо по напуштању СПЦ посвађали и поделили, потуцао се од манастира до манастира, све док није остао сам и заборављен од свих. Једина његова грешка и кривица је била у томе што је следовао погрешним духовним ауторитетима.

Ових дана је објављено да је у Бору отворена нова Артемијева "катакомба", чији ће духовник бити некадашњи свештеник Тимочке епархије Лазар Секулић - исти онај свештеник који је претио да ће се спалити у цркви у којој је служио зато што је после више од 30 година службе добио премештај на другу парохију, и који је касније рашчињен, све док није пришао Артемију, на чијој је ФБ страници један од активнијих чланова.

Када се десио Артемијев раскол, велки број људи је био изненађен, и многи верници нису могли да верују да се тако нешто уопште дешава, будући да је са њим у раскол отишло и неколико људи који су сматрани за врхунске духовнике, као што је, на пример, био игуман манастира Црна Река, отац Николај. Све док није одбио послушност новопостављеном администратору епархије, и напустио манастир.

Многима је било невероватно - како је могуће да људи који су колико до јуче били људи од огромног ауторитета у СПЦ, код којих су стотине људи долазиле на исповест и по духовне савете и поуке, и који су десетинама људи били духовници, преко ноћи постану расколници и секташи?

Јер, бити духовник је веома озбиљна ствар - духовнику се, како се то обично каже, следује као Богу, и његова воља је за његово духовно чедо равна вољи Христовој. Духовник се не постаје преко ноћи, већ се за духовнике бирају само они који су најутврђенији у вери. Тако је, вероватно, резоновао и отац Козма, монах-просјак са почетка приче. Како се испоставило - погрешно.

Јер, нити су људи који су у раскол са Артемијем отишли били најутврђенији у вери, нити је било ко од њих пажљиво биран да буде духовник, нити је њихова вера икад била постављена на здравим основама - једини критеријум по којем се, изгледа, у СПЦ неко проглашава за духовника је то да носи браду и мантију. Једино што то нико није умео да види, или нико није имао храбрости да тако нешто каже. Све док није било касно.

А и да је ико ишта рекао, нико му не би веровао, будући да се радило о људима са високим црквеним чиновима - јеромонасима, игуманима и архимандритима, чију реч је тешко довести у питање. Као што је, на сличан начин, и отац Бранко Перановић, чак и након што су снимци из Црне Реке процурили у јавност, сматран за ауторитет по питању одвикавања од дроге, добио дозволу да се тиме и даље бави, и напредовао у служби. Све док неко то није платио главом.

Ја, да будем искрен, никада нисам волео да посећујем манастире, нити сам се претерано много дружио са монасима, па не могу рећи да имам комплетан увид у то колико још оваквих духовних величина има у СПЦ. Иако верујем да међу монасима који се сматрају за духовнике у СПЦ има заиста исправних, мудрих и продуховљених људи, ја сам, на основу онога што сам покупио по интернету, стекао утисак да су такви ретки.

Јер, поред архимандрита Венијамина из преображења, који саветује да новорођенчад не треба дојити средом и петком, будући да, по њему, мајчино млеко није посно; протојереја Жарка Гавриловића, који тврди да је патријарх Павле био комуниста, и имао ванбрачну децу; игумана Симеона из Рукумије, који тврди да су Свете Тајне које обављају "новотарци" проклете; оца Николаја из Извора, који препоручује свима који су скенирали отисак прста када су вадили личну карту да тај прст спале на рингли, да је пакао на Марсу, а рај на Венери, и да је Дејвид Коперфилд антихрист; игумана Гаврила из Привине Главе, познатог по томе да за ситне паре скида црну магију; и, наравно, ЈуТјуб-звезде, оца Јоила, игумана манастира Ћириловац, који тврди да је Дарвин био обичан хохштаплер, да су Јевреји и масони изазвали Велики раскол, да је ћирилица настала 4000 година пре Христа - тешко је пробити се у први план.

Сви побројани су такође протојереји, јеромонаси, игумани и архимандрити, који такође свакога дана напредују у служби, иза којих црква и даље стоји својим ауторитетом, и сваки од њих има десетине и стотине духовне деце, која свакој њиховој речи следују као Христовој.

Све док...